Vaši polaznici gledaju, ali ne vežbaju: kako rešiti problem pasivnog učenja

Student može da pogleda sve video-snimke u vašem kursu, a da ipak ne ume da primeni ono što je naučio. Visoka stopa završetka može delovati obećavajuće, ali nije dokaz da student može da se priseti informacija, rešava probleme i samostalno primenjuje veštinu. Pasivno učenje nastaje kada studenti primaju informacije iz nekog izvora, a da sa njima ne moraju mnogo da rade.

Jednostavno rešenje je da praksu uključite u dizajn kursa. Posle svake celine studenti bi trebalo da imaju priliku da zastanu i razmisle, odgovore, istraže, testiraju ili nešto urade.

Ne morate svaku celinu pretvoriti u obiman zadatak. Kratki kvizovi, pitanja za razmišljanje, vežbe, studije slučaja i drugi praktični zadaci mogu biti dovoljni. Ovaj članak govori o tome kako studenti postaju pasivni učenici i kako možete da redizajnirate svoj kurs.

Kako da prepoznate da vaš kurs ima problem pasivnog učenja

I inače odličan kurs može da ne donese stvarne rezultate učenja. Visoka stopa gledanja video-snimaka, česte prijave i dugo vreme na platformi znače da su studenti pohađali nastavu. Međutim, to ne znači da studenti zaista mogu da primene ono što su naučili.

Obratite pažnju kada se čini da studenti konzumiraju sadržaj, a ne vežbaju ga. Primer takvog ponašanja je visoka angažovanost na video-snimcima uz slabo izvršavanje zadataka. Student prođe nekoliko lekcija, ali zbog nedovoljne motivacije zanemari deo sa vežbama. Pored toga, teško mu je da samostalno objasni ideju ili da je primeni na novi slučaj.

Nisko učešće studenata takođe može ukazivati na nedovoljnu motivaciju za angažovanje. Izostanak komentara na teme za diskusiju, nedovršeni projekti i retka pitanja mogu ukazivati na to da kurs ne pruža dovoljno podsticaja studentima.

Trebalo bi da razmotrite i aktivnosti nakon završetka kursa. Kada polaznik završi kurs, ali ne može ništa da uradi samostalno bez pomoći instruktora, on nije stekao nikakve veštine.

Umesto da se oslanjate na stopu završetka, merite odnos konzumiranja sadržaja i prakse. Pratite pokušaje studenata da rade vežbe, predaju zadatke, odgovaraju na pitanja za prisećanje i primenjuju znanje u stvarnim situacijama.

Zašto studenti gledaju umesto da vežbaju

Većini studenata vežbanje je manje privlačno od gledanja. Dok video-snimci zahtevaju samo pažnju gledalaca, vežbanje podrazumeva prisećanje ranije stečenog znanja, donošenje odluka i rizik od grešaka. Ako student ima mogućnost da nastavi sa gledanjem, verovatno će to izabrati umesto da nešto preduzme.

Struktura vašeg kursa može doprinositi problemu. Na primer, duge lekcije mogu pružiti previše informacija pre nego što polaznici dobiju priliku da rade sa njima. Postavljanje vežbi na kraj modula može ih učiniti nepovezanim sa lekcijom u kojoj je veština predstavljena. Obimni zadaci mogu biti još jedna prepreka, naročito ako studenti ne znaju kako da počnu.

Polaznici mogu preskočiti vežbanje i ako zadaci izgledaju neobavezno. Ako mogu da kliknu na „Dalje“ odmah nakon otvaranja vežbe, jasno je da im vežba nije važna. Zakasnele ili loše povratne informacije dodatno pogoršavaju situaciju. Studenti mogu postati zbunjeni ako nisu sigurni da li su zadatak dobro uradili, pa izgube motivaciju pre nego što dobiju odgovor.

Konačno, ulogu može imati i strah. Neki vaši studenti možda oklevaju da rade zadatke iz straha da će biti osuđivani. Kursevi koji sve zadatke tretiraju kao ocenjivanje obeshrabruju eksperimentisanje.

Pasivno ponašanje lako možete sprečiti izmenom procesa učenja. Pomoći će kratke lekcije, vežbe postavljene blizu povezanih pojmova, razbijanje složenih zadataka na manje i trenutne povratne informacije.

Pretvorite svaku lekciju u akciju

Najlakši način da se borite protiv pasivnog učenja jeste da posle svake lekcije ponudite nešto praktično za rad. Aktivnost treba da bude dovoljno kratka da se završi dok je znanje još sveže.

Evo jednostavnog recepta za uspešno učenje: Nauči → Vežbaj → Proveri → Ponovi.

Prvo ponudite sažeto objašnjenje teme. Zamolite studente da ono što su naučili primene u kratkoj praktičnoj vežbi. Zatim im omogućite da provere da li je njihov rezultat tačan pomoću povratne informacije, primera ili uzornog odgovora. Sada su vaši studenti spremni za sledeću lekciju.

Aktivnosti koje mogu biti korisne:

• Napišite kratak odgovor na zadato pitanje;

• Završite jednu fazu većeg projekta;

• Primenite neki teorijski okvir na stvaran slučaj;

• Popunite radni list/šablon;

• Donesite odluku u kratkom scenariju.

Ne odlažite svu praksu do kraja modula. Zaboravićete detalje procesa i izgubićete zamah.

Na primer, pretpostavimo da imate lekciju o tome kako napisati efikasne naslove imejlova. U pasivnoj verziji, ona bi se mogla sastojati od gledanja desetominutnog video-snimka i prelaska na sledeću lekciju. Aktivna lekcija bi se završila sa tri neefikasna naslova koje treba poboljšati. Nakon što predaju svoje pokušaje, studenti bi trebalo da vide primere odgovora sa objašnjenjima.

Zadatak ne mora biti obiman. Pet minuta primene može biti mnogo korisnije od petnaest dodatnih minuta objašnjavanja.

Posle svake lekcije pregledajte je i zapitajte se: Šta student sada treba da ume da uradi? Osmislite zadatak oko toga. Vremenom će se tako od konzumiranja teorijskog sadržaja razviti praktične veštine.

Koristite vežbanje prisećanja umesto ponovnog gledanja

Ponovno gledanje lekcije čini sadržaj poznatim, ali ne nužno i zapamćenim. Studenti dobijaju mnogo više kada pokušaju da se prisete informacija pre nego što pogledaju odgovor.

Ova tehnika učenja poznata je kao vežbanje prisećanja. Najefikasnija je kada se primenjuje redovno i u uslovima bez velikog pritiska.

Tehnike vežbanja prisećanja mogu uključivati:

• Kratke kvizove posle predavanja

• Korišćenje kartica sa ključnim definicijama ili koracima

• Zahteve da se pojam objasni svojim rečima

• Kratke studije slučaja u kojima treba doneti izbor

• Predviđanje odgovora pre prikazivanja tačnog rešenja

Cilj nije kažnjavanje studenata zbog grešaka, već podsticanje da koriste znanje koje su stekli.

Na primer, nakon lekcije posvećene personama kupaca, od polaznika se traži da navedu tri karakteristike ciljnog kupca bez korišćenja beleški. Zatim prikažite primer odgovora kako bi polaznici videli šta su propustili i ponovili taj deo predavanja.

Kvizovi treba da pomažu u procesu učenja, a ne da proveravaju veštine polaznika. Objasnite zašto su određeni odgovori tačni, a drugi netačni. Omogućite ponovno polaganje kviza. Ne fokusirajte se samo na informacije koje će se koristiti kasnije.

Još jedan način da uvedete vežbanje prisećanja jeste da zamolite polaznike da se prisete gradiva pre sledeće lekcije. Dovoljna su dva minuta ponavljanja prethodnog znanja pre prelaska na nove pojmove.

Bolje je podstaći polaznike da daju odgovor pre nego što ponovo pogledaju lekciju. Ovde je važan sam čin prisećanja.

Olakšajte početak vežbanja

Polaznici će se rado uključiti u aktivnosti ako je prvi korak jasan i lak. Komplikovan, nejasan zadatak može obeshrabriti polaznike da išta urade, čak i ako razumeju lekciju.

Da biste uklonili ove prepreke vežbanju, svakoj aktivnosti obezbedite lak početak. Objasnite kako se zadatak radi, pokažite polaznicima vizuelni primer konačnog rezultata i navedite koliko bi zadatak trebalo da traje.

Postoje i načini da aktivnosti učinite pristupačnijim za polaznike:

• Podelite složene zadatke na nekoliko faza

• Koristite šablone, kontrolne liste i primere

• Tražite od polaznika da završe jednu fazu pre prelaska na drugu

• Neka prve vežbe budu kratke

• Povećavajte težinu sa svakom sledećom aktivnošću

Na primer, umesto da polaznicima kažete da treba da „naprave kompletnu marketinšku strategiju“, bolje je da rade male petominutne vežbe: prvo definišu ciljnu publiku, zatim izaberu marketinški kanal, potom napišu marketinšku poruku i na kraju postave cilj. Do kraja će polaznici proći sve ove korake i napraviti svoju marketinšku strategiju.

Na ovaj način polaznici nailaze na manje prepreka na početku zadatka i imaju više prilika da zasebno vežbaju svoje veštine. Ne pokušavajte da svaka vežba izgleda kao složen projekat. Kasnije, kada steknu više samopouzdanja u izvođenju radnji, uvedite složenije zadatke.

Uključite brzu povratnu informaciju u proces učenja

Vežbanje je najefikasnije kada polaznici znaju da li rade pravu stvar. Odložena povratna informacija znači da će polaznik nastaviti da ponavlja grešku ili čak izgubiti motivaciju za učenje dok shvati šta nije bilo u redu.

Nema potrebe da lično ocenjujete sve vežbe. Nisu svim zadacima potrebne iste vrste povratnih informacija.

Neke efikasne metode uključuju:

• Automatske povratne informacije u kvizovima

• Kratka objašnjenja odgovora

• Uzorni odgovor ili primer rešavanja pitanja

• Kontrolna lista za samoprocenu

• Vršnjačka procena

• Komentari predavača na veće zadatke

Koristite različite vrste povratnih informacija u skladu sa složenošću i važnošću zadatka. Dok brza provera znanja može dobiti automatsko objašnjenje, završnom zadatku koristiće personalizovana povratna informacija, jer polaznicima treba pomoć u donošenju odluka kada ne postoji jedan jasan tačan odgovor.

U velikim grupama kombinujte skalabilne metode. Pre predaje možete obezbediti uzorni odgovor, kontrolnu listu i kratku rubriku za samoprocenu.

Dobra povratna informacija treba da usmeri polaznika ka sledećem koraku. Ne pišite „netačno“ ili „nije ispravno“. Na primer, ako je polaznik izabrao pogrešan odgovor, dajte objašnjenje i uputite ga na pojam povezan sa tim problemom.

Trudite se da povratna informacija bude što bliža zadatku. Polaznik treba da može da vežba, proveri, ispravi grešku i nastavi dalje bez čekanja da se cela lekcija završi.

Koristite odgovornost i društveno učenje

Polaznici se obično više trude kada znaju da će drugi videti njihov trud. Alati za odgovornost podstaći će polaznike da urade zadatak umesto da samo pređu na sledeći video.

Društveno vežbanje može se uključiti na sledeće načine:

• Nedeljni izazovi

• Brze provere

• Diskusije među polaznicima

• Grupe za učenje

• Zajednički projektni prostori

• Partneri za odgovornost

Svaki zadatak treba da bude povezan sa ciljem učenja. Na primer, nakon predavanja o veštinama javnog nastupa, tražite od polaznika da pripreme jednominutno predstavljanje i podele ga sa grupom. Kolege će dati povratnu informaciju na osnovu dva kriterijuma iz predavanja.

Ne pravite forume za diskusiju bez jasnog razloga. Prazan prostor za diskusiju ne doprinosi procesu učenja. Polaznicima su potrebni podsticaji, rokovi i motivacija da učestvuju.

Odgovornost možete uvesti i bez stvaranja zajednica. Možete tražiti od polaznika da šalju nedeljne beleške o napretku, podele jedan završen zadatak sa partnerom ili objave snimak ekrana svog rada.

Glavna ideja je motivisati polaznike da redovno rade i pokazuju svoje rezultate. Socijalizacija dobro funkcioniše ako pomaže polaznicima da primene naučeno gradivo, dobiju korisne povratne informacije i nastave da uče.

Merite vežbanje, a ne samo konzumiranje sadržaja

Ako merite samo preglede i završavanje kursa, možete propustiti najočiglednije pokazatelje učenja. Uključite metrike koje pokazuju da li korisnici primenjuju pružene informacije.

Neki od korisnih pokazatelja su:

• Završene vežbe

• Pokušaji rešavanja kvizova

• Predati zadaci

• Završeni projekti

• Učešće u diskusijama

• Višestruki pokušaji

• Tačke odustajanja pre aktivnosti

Ova statistika će vam omogućiti da uočite nedostatke u kursu. Na primer, ako mnogi korisnici pogledaju lekciju, ali preskoče odgovarajuću vežbu, zadatak je možda predugačak, previše složen ili jednostavno nedovoljno jasan. Višestruki pokušaji rešavanja kviza uz postepeno poboljšanje ukazuju na korisno vežbanje polaznika.

Tražite obrasce umesto da se fokusirate na jedan broj. Ako je stopa završavanja jednog zadatka niska, to znači da su uputstva loša. Izraženo odsustvo vežbanja u celom modulu ukazuje na to da korisnici mogu da napreduju i bez njega.

Iskoristite ove pokazatelje da optimizujete proces učenja. Skratite zadatke, revidirajte uputstva, dodajte primere ili postavite vežbe blizu lekcije.

Jednostavan plan da vaš kurs postane aktivniji

Ne morate da prepravljate ceo kurs. Počnite od jedne lekcije i pronađite trenutak kada će vaši polaznici prestati da gledaju sadržaj i uraditi nešto sa onim što su naučili.

Pratite ovu listu:

1. Analizirajte lekciju i odredite koju veštinu će polaznici razvijati.

2. Uvedite jednu aktivnost koja koristi tu veštinu.

3. Izbacite vežbe koje obrađuju isti koncept, a ne donose dodatnu vrednost.

4. Pružite polaznicima povratne informacije, primere odgovora ili neki način samoprocene.

5. Proveravajte da li polaznici rade aktivnost.

6. Primetite da li polaznici odustaju, preskaču vežbu ili imaju problema s njom.

7. Prilagodite aktivnost na osnovu svojih zapažanja.

Uradite isto sa svim ostalim lekcijama. Male izmene prave razliku. Kada se polaznici prisećaju informacija, donose odluke, rešavaju zadatke i stvaraju nešto, povećavaju vreme za razvoj veština i smanjuju vreme pasivnog konzumiranja.