Na tržištu postoje dve vrste kurseva – kursevi na daljinu i onlajn kursevi. Zašto su dobili takve nazive i koja je razlika između ova dva formata obuke? Hajde da razjasnimo ovo pitanje!
Šta je učenje na daljinu?
Ako uzmemo u obzir oflajn učenje, ovaj format se odnosi na obrazovanje na daljinu. Međutim, to je daleko od istine, jer sticanje novih znanja podrazumeva pohađanje kratkoročnog nastavnog programa onlajn. Tokom kursa učenja na daljinu, polaznici obavljaju sledeće zadatke:
- Samostalno se upoznaju sa dostupnim materijalima;
- Gledaju snimke predavanja;
- Rade domaće zadatke;
- Dobijaju odgovore od mentora putem direktnih poruka ili onlajn ćaskanja;
- Predaju završene domaće zadatke na pregled.
Ova vrsta učenja je asinhrona. Odvija se u fleksibilnom vremenskom režimu (tj. polaznik bira vreme koje mu odgovara za učenje novog gradiva). Zato polaznici mogu sami da planiraju vreme za sticanje znanja.
Učenje na daljinu pojavilo se devedesetih godina, ali najveći iskorak u njegovom razvoju dogodio se tokom pandemije koronavirusa. Tako su ljudi iz velikih gradova i udaljenih naselja mogli da pronađu vreme i priliku za obrazovanje. Danas se format na daljinu ne doživljava samo kao dopuna uobičajenim oblicima obrazovanja; postao je samostalan način za sticanje nove struke. Zato mnogi tradicionalni univerziteti i velike kompanije sada nude kratkoročne kurseve, unapređivanje stručnosti u poznatim oblastima, pa čak i sticanje diplome.
Šta je e-učenje?
Ipak, format onlajn učenja ima određene razlike, uprkos nekim sličnostima sa kursevima učenja na daljinu. Pre svega, podrazumeva učenje novog gradiva „ovde i sada“, pa se većina (ili sva) predavanja održava uživo.
Ovaj format ima i drugi naziv, „e-učenje“. To je zato što se smatra novim stepenom razvoja formata učenja na daljinu, ali u novim okolnostima. Prefiks „onlajn“ (ili „e“) ukazuje na način sticanja novih znanja i veština, kao i na interakciju sa mentorom.
Tako svaki polaznik e-kursa treba da gleda snimljena ili predavanja uživo, rešava testove ili zadatke otvorenog tipa, predaje zadatke na pregled i dobija povratne informacije od mentora. Nakon toga, polaznici mogu da dele utiske ili traže savet u grupnom četu, prate napredak u učenju itd. To omogućava manje ometanja i bolje uranjanje u obrazovno okruženje.
Po čemu se e-učenje razlikuje od učenja na daljinu?
Elektronsko učenje razlikuje se od učenja na daljinu po samom principu obrazovanja. Dok su kod tradicionalnog učenja na daljinu ključni udaljenost između polaznika i mentora, kao i dostupnost snimljenih lekcija na određenoj platformi, kod onlajn učenja osoba može da koristi bilo koji uređaj sa internet vezom i prati časove uživo.
Međutim, ako razmotrimo druge aspekte, razlika nema. I učenje na daljinu i onlajn učenje izdvajaju se po sledećim prednostima:
- Mogućnost učenja sopstvenim tempom, bez vezanosti za mesto stanovanja, studijsku grupu ili vremensku zonu;
- Dostupnost obuke sa bilo kog uređaja povezanog na internet (računar, pametni telefon, tablet);
- Mogućnost dobijanja jasnih povratnih informacija od nastavnika, kako o domaćim zadacima tako i o ukupnom napretku tokom kursa;
- Mogućnost gledanja propuštene lekcije u bilo kom trenutku i preuzimanja materijala koje je obezbedio mentor;
- Mogućnost izrade domaćih zadataka i predaje na pregled putem interfejsa platforme za učenje.
To polaznicima omogućava da efikasno steknu nova znanja i uspeju u budućnosti.
Zašto se ovi pojmovi i dalje mešaju?
Stručnjaci i dalje istražuju ovo pitanje, ali većina smatra da je zabuna oko pojmova izazvana stalnim prodorom brojnih engleskih reči u druge jezike. Neki izrazi mogu označavati iste stvari. Ulogu u tome ima i nedostatak pravila za upotrebu termina pri objašnjavanju određenih aspekata učenja.
Međutim, glavni problem je drugačiji: svi koji se bave e-učenjem i učenjem na daljinu od samog početka deluju odvojeno. Svaki univerzitet, koledž ili pojedinačno preduzeće oduvek je bilo uvereno da koristi pravi pristup za prenošenje vrednog znanja drugima. Ipak, rasprave o tome koji jedinstveni pojam koristiti za onlajn učenje počele su relativno nedavno. Razlog je jednostavan: tržište je toliko poraslo da je vreme za uvođenje jedinstvenih standarda i pravila.
Pored toga, ne postoji jedinstveno shvatanje termina EdTech (obrazovna tehnologija). Neki edukatori pod njim podrazumevaju digitalna rešenja za kreiranje i vođenje obrazovnih projekata, dok drugi misle na onlajn kurseve i obuke zasnovane na inovativnim pristupima. Ipak, termin EdTech najčešće opisuje sve što se tiče obrazovanja i digitalne tehnologije (tj. sam pojam ima prilično široku definiciju).
Zašto je pojam e-učenja zastareo
Takođe, prema mišljenju nekih stručnjaka, termin e-učenje smatra se veoma zastarelim. Kompanije zaista pokušavaju da pokažu svoje iskustvo na tržištu koristeći ovu reč, ali s druge strane, takva upotreba ukazuje na neaktuelnost. Zato je ovoj industriji sada potrebno da koristi drugačije termine, poput „onlajn učenja“ ili „digitalnog učenja“, koji bolje odražavaju suštinu obrazovnog formata.
Postoji još jedan argument u prilog novoj terminologiji: e-učenje kao elektronsko učenje imalo je smisla kada se suprotstavljalo tradicionalnim metodama sticanja znanja (tj. bez digitalne komponente). Međutim, situacija je sada donekle drugačija: elektronska sredstva i mreže aktivno se koriste čak i u klasičnom obrazovanju. Zato ne možemo govoriti o posebnom formatu elektronskog učenja.
Zato se varijanta „onlajn učenje“ najbolje uklapa, jer precizno odražava način na koji polaznici stiču znanje i aktuelna je u ovom trenutku.
Kakvu ulogu LMS ima u kreiranju onlajn kursa?
Kada govorimo o onlajn učenju, ono se može zamisliti jedino uz sistem za upravljanje učenjem (LMS). To je svojevrsni kontrolni centar koji omogućava podešavanje mnogih aspekata: sadržaja za učenje, rasporeda časova, testiranja, domaćih zadataka, grupne komunikacije i mnogo toga drugog.
Neki sistemi su toliko složeni da se angažuju posebni programeri kako bi se prilagodili potrebama kompanije ili škole. To je razumljivo, jer oni znaju kako da na odgovarajući način integrišu alate za onlajn učenje u e-kurs i iskoriste njihov puni potencijal. Međutim, nedavno su se na tržištu pojavili LMS-ovi sa intuitivnim interfejsom i jednostavnim alatom za izradu kurseva, koji omogućavaju pokretanje prve lekcije za samo 30 minuta.
Sistem za upravljanje onlajn učenjem ima nekoliko značajnih prednosti u odnosu na tradicionalni format:
- Nudi mentorima i trenerima pristupačne alate za jednostavnu organizaciju kurseva i isporuku sadržaja.
- Svi polaznici dobijaju pristup materijalima za učenje sa bilo kog uređaja.
- LMS ne zahteva instalaciju dodatnog softvera; sve je dostupno direktno u pregledaču.
- Polaznici imaju potpunu kontrolu nad svojim napretkom jer mogu praktično da pregledaju beleške sa časova.
- LMS nastavnicima omogućava kreiranje interaktivnih testova sa trenutnim rezultatima. Time se smanjuje vreme potrebno i polazniku i mentoru.
Sve ove prednosti privlače hiljade nastavnika i preduzetnika koji ulaze na tržište obrazovnih proizvoda i pokreću svoje jedinstvene proizvode. To omogućava stvaranje ozbiljne konkurencije klasičnim obukama.
Nadamo se da smo u ovom članku odgovorili na sva pitanja koja možda imate. Ali ako vam nešto i dalje nije jasno, napišite u komentarima. Potrudićemo se da vam pomognemo!