Prilikom osmišljavanja e-kursa, ključno je razumeti da će polaznici učiti i pamtiti informacije kako bi ih koristili u budućnosti. Autor kursa treba da bude upoznat sa različitim tehnologijama obuke i da primenjuje osnovne principe rada s informacijama (na primer, predstavljanja i strukturiranja podataka). Istovremeno, neophodno je ne preterivati s količinom sadržaja, naročito ako vam je važno da polaznici postižu dobre rezultate. Na kraju krajeva, ako polaznike preopteretite informacijama, neće usvojiti znanje (što znači da neće ostvariti očekivanu korist od onlajn obrazovanja).
Hajde da pogledamo neke ključne aspekte kreiranja sadržaja za onlajn kurseve i shvatimo kada je manje više.
Zašto polaznici ne mogu uvek da zapamte ono što su prethodno naučili
Lila Davachi, direktorka Centra za učenje, pamćenje i emocije pri NYU, rekla je da ljudi tokom učenja doživljavaju koherentnost. Ona se postiže povezivanjem sadržaja s takozvanom „zlatnom niti“ – centralnom temom. Ova povezujuća spona omogućava dobro usvajanje znanja i pomaže mozgu da nove informacije organizuje u takozvane „šeme“. Kognitivne strukture ili koncepti pomažu u organizovanju i tumačenju informacija. Ako su polaznici upoznati s određenim konceptom, mnogo će lakše naučiti nove informacije.
Ako iz sadržaja za e-učenje uklonite „zlatnu nit“, mozak će nove informacije učiti kao odvojene elemente. To je slično kokicama. Nova zrna su razbacana na sve strane, pa ih je teško sastaviti u celinu. Zato je važno koristiti dve vrste šema koje pomažu u zadržavanju i prisećanju naučenih informacija – strukturu obrazovnog sadržaja i sam sadržaj.
Organizaciona struktura može biti različita. Na primer, onlajn kurs možete podeliti na zasebne delove. Ali ako je vaš zadatak da napravite kratak nastavni video, koristite tri ključna pitanja:
- Šta polaznici treba da nauče?
- Zašto je to važno?
- Šta treba uraditi da bi se naučilo?
Kada je reč o sadržaju, bolje je primeniti pristup „manje je više“. Mnogo je bolje usredsrediti se na nekoliko ključnih koncepata nego rasipati pažnju polaznika na mnoštvo koncepata koje treba naučiti. Ne zaboravite ni objedinjujući element koji treba da poveže sve delove obrazovnog sadržaja (na primer, određenu metaforu ili mnemotehničko sredstvo). Na kraju krajeva, zahvaljujući „zlatnoj niti“, polaznici će moći brže i bolje da se sete onoga što su ranije naučili.
Šta utiče na učenje
Dva najvažnija aspekta usvajanja novog znanja jesu razmišljanje i pažnja. Uspeh onlajn učenja takođe zavisi od izvršnih funkcija (npr. sposobnosti pravljenja planova, postavljanja konkretnih ciljeva, donošenja odluka, procenjivanja napretka i sprečavanja štetnih postupaka).
Razmišljanje zavisi od radne (kratkoročne) memorije, odnosno količine informacija koje polaznik može da zapamti u određenom trenutku. Kapacitet radne memorije se povećava u uzrastu osnovne škole, pa se deca vežbaju zadacima za mentalnu obradu informacija (pronalaženje slike koja odgovara značenju, usmeno računanje, učenje abecede itd.).
Pažnja je resurs ograničen kao i radna memorija i veoma je teško usredsrediti se na više stvari istovremeno. Osim toga, stres i umor utiču na sposobnost zadržavanja novog znanja u radnoj memoriji i na koncentraciju. Zato je ključno razmotriti sledeće pitanje.
Zašto ne treba preopterećivati polaznike informacijama
Prema teoriji kognitivnog opterećenja, ljudski mozak informacije čuva u „šemama“, jedinstvenim strukturama koje omogućavaju rešavanje problema i razmišljanje. One takođe omogućavaju da se različiti elementi u okviru lekcije sagledaju kao celina. Kao rezultat toga, šeme čine bazu našeg znanja.
Da bi polaznik uspešno usvojio novo znanje, potrebno je promeniti strukturu šeme. Tada će osoba razumeti informacije, obraditi primljene podatke u radnoj memoriji i dugoročno ih učvrstiti. To omogućava da se ubuduće nadograđujete na stečeno znanje i proširujete svoje kompetencije u mnogim oblastima.
Šta se dešava ako polaznicima pružite previše informacija? Najverovatnije će praviti previše grešaka i neće se u potpunosti posvetiti temi onlajn kursa, što se naziva kognitivnim preopterećenjem. Polaznici će izgubiti motivaciju za dalji rad i ubuduće će prestati da uče.
Ako ne promenite strukturu kognitivne šeme polaznika, oni neće obraditi materijal e-kursa. Zato sadržaj treba osmisliti tako da se smanji rizik od kognitivnog preopterećenja. Ovaj pristup će polaznicima takođe omogućiti da brzo i efikasno usvoje novo znanje kako bi ga koristili u svom radu.
Vrste kognitivnog opterećenja
Postoje tri vrste kognitivnog opterećenja koje direktno utiču na onlajn učenje:
- Unutrašnje. Smatra se nivoom složenosti zadataka ili obrazovnog materijala. Neke teme je teže razumeti od drugih. Složeni zadaci češće izazivaju unutrašnje kognitivno preopterećenje.
- Spoljašnje. Ova vrsta opterećenja obuhvata suvišne radnje ili elemente koji polaznike navode na razmišljanje (na primer, složeni grafikoni). Mogu se ukloniti iz e-kursa bez većih poteškoća.
- Korisno. Ono omogućava polaznicima da se usredsrede na temu lekcije i uspešno unaprede bazu znanja.
Svaki onlajn kurs treba razviti tako da poslednja vrsta kognitivnog opterećenja preovladava, jer je najefikasnija.
Kako primeniti pristup „manje je više“ na onlajn kurseve
Na prvi pogled, ova pretpostavka može delovati nelogično, ali ona određuje angažovanost i potpunost kurseva obuke. Kako iz manje sadržaja dobiti veću vrednost?
Najpre, prestanite da se pitate: „Šta još možete dodati kursu?“ Umesto toga, postavite sebi sledeća pitanja:
- Ako polaznici mogu da zapamte samo tri koncepta nakon onlajn kursa, koji su najvažniji? Kako mogu da objasnim njihov značaj?
- Kako će polaznici primeniti stečeno znanje u svom radu?
- Kako im mogu pomoći da uče?
- Kako mogu raspodeliti radno opterećenje tako da polaznici utroše najmanje vremena?
- Mogu li organizovati onlajn radionice za pregled domaćih zadataka i rezimiranje e-kursa?
- Kako mogu testirati nastavne video-zapise kako bih osigurao/la da polaznici zaista razumeju ono što uče?
Istraživanja su pokazala da se znanje bolje usvaja kada su časovi raspoređeni tokom vremena. Složićete se da će polaznici radije učiti po 1 sat tokom pet dana nego po 2,5 sata tokom dva dana, a ovaj pristup omogućava mozgu da brže strukturira informacije koje prima.
5 načina da onlajn kurs bude lakši polaznicima
Ako želite da smanjite kognitivno opterećenje svojih polaznika, evo nekoliko saveta!
Neka bude jednostavno
Da, pisati kratko i sažeto mnogo je složenije nego razvlačiti jedan pasus kako bi popunio celu stranicu ili 10 minuta videa. Međutim, kratki video-zapisi i tekstovi smanjuju kognitivno opterećenje, dok duga objašnjenja troše velike količine kratkoročne memorije. Zato u onlajn kursu ostavite samo informacije koje zaslužuju pažnju i pomažu u objašnjavanju teme.
Prema istraživanju objavljenom u časopisu Journal of Educational Psychology, osobe koje čitaju tekstove od 500 reči najbolje pamte i prenose informacije. Istovremeno, učesnici koji su čitali tekst bez sažetka na kraju pokazali su najslabije rezultate.
Primenjujte različite tehnike
Kada ljudi znaju da će nakon teorijskog znanja uslediti praksa, proces učenja shvataju ozbiljno.
Jedna od najpopularnijih metoda je „metoda prisećanja“. Objasnite polaznicima koncept, a zatim ih pozovite da razmisle o onome što su naučili. Na primer, neka osmisle i napišu jednu ili dve rečenice koristeći novi termin.
Studije su pokazale da takvi zadaci za vežbanje usvojenog znanja povećavaju efikasnost učenja.
Podelite kurs na zasebne delove
To je verovatno najlakši način da se smanji opterećenje polaznika. U tom slučaju, preći će na novu lekciju tek kada u potpunosti savladaju gradivo trenutne lekcije. To će polaznicima omogućiti da ne preopterećuju kratkoročnu memoriju i da dugoročno učvrste informacije.
Uklonite nepotrebne informacije
Takođe je važno ukloniti informativni šum iz e-učenja, koji kurs čini složenijim. To može biti složen interfejs kursa, preopterećen dizajn videa ili uputstva koja je teško razumeti. Suvišni detalji ne bi trebalo da privlače pažnju kako ne bi opteretili radnu memoriju.
Zato je potrebno ukloniti nebitne informacije i nepotrebne vizuelne elemente te ostaviti ono što je potrebno za rad na temi kursa. Glavni cilj je usmeriti pažnju polaznika na obrazovni materijal.
Uključite dodatne materijale
Dodatni materijali mogu značajno rasteretiti kratkoročnu memoriju. Osim toga, mogu se koristiti direktno u procesu učenja radi povećanja efikasnosti. Najčešći elementi koji se koriste u onlajn kursevima su:
- uputstva korak po korak za izvršavanje složenih zadataka;
- detaljna analiza problema kao primer;
- rečnik nove terminologije koja se koristi tokom kursa;
- šematske mape koje prikazuju vezu između pojedinačnih koncepata.
Svi ovi materijali mogu unaprediti iskustvo učenja polaznika.
Zaključak
Radite na kognitivnom opterećenju ako želite da pokrenete najpraktičniji i najefikasniji onlajn kurs. Na kraju krajeva, ako polaznici rade s velikom količinom nepotrebnih informacija, praviće mnogo grešaka i neće u potpunosti usvojiti novo znanje.
Ako treba da dodate još sadržaja u kurs, setite se kako se pripremate za dugo putovanje. Najverovatnije ne pokušavate da spakujete celu garderobu u kofer, već nosite samo najneophodnije stvari. Isto važi i za onlajn učenje; izaberite ključne elemente koji će pomoći polaznicima da uspeju.
Vaši polaznici vam veruju da ćete uskoro raditi na nečemu što je za njih zanimljivo i korisno. Ako se pridržavate principa „manje je više“, vaš kurs će imati koristi od primene naučno dokazanih metoda pamćenja.
Nadamo se da vam je ovaj članak bio koristan. Ako i dalje imate pitanja o kreiranju sadržaja za onlajn kurseve, ostavite ih u komentarima. Odgovorićemo na njih i analizirati najzanimljivija u narednim člancima!